Pozivamo Vas da prisustvujete Stručnom sastanku Sekcije za nuklearnu medicinu DLV-SLD – Prof. dr Jasna Mihailović – DIFERENTOVANI TIROIDNI KARCINOM

P O Z I V

Poštovana koleginice/kolega,

Pozivamo Vas da prisustvujete Stručnom sastanku Sekcije za nuklearnu medicinu DLV-SLD koja će se održati u 3. decembra 2024. godine, u Zrenjaninu, u Konferencijskoj sali Hotela „Vojvodina“ (Trg slobode 3), s početkom u 19 časova.

TEMA: DIFERENTOVANI TIROIDNI KARCINOM

D N E V N I   R E D :

1. Uvodna reč – Prof. dr Jasna Mihailović

2. Diferentovani tiroidni karcinom

Prof. dr Jasna Mihailović, Institut za onkologiju Vojvodine, Sremska Kamenica

3. Diskusija

Predavanje je akreditovano (A-1-1118/24) za lekare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare, stomatologe, farmaceute i biohemičare i nosi 2 boda za slušaoce. Broj mesta u Sali je ograničen te je OBAVEZNA prijava za sastanak na telefon 021/528-767 ili putem maila: kmedlvns@gmail.com. Učešće na sastanku je besplatno za članove DLV-SLD, ostali plaćaju participaciju 4.000,00 dinara na račun 340-1861-70 (poziv na broj je broj licence).

S poštovanjem,

Predsednik

Sekcije za nuklearnu medicinu

Prof. dr Jasna Mihailović

Prof. dr Jasna Mihailović i Prof. dr Milan Ubavić – Stručni skup namenjen kikindskim lekarima: Predavanje o tiroidnom karcinomu

Društvo lekara Vojvodine srpskog lekarskog društva, Sekcija za nuklearnu medicinu, organizovalo je stručno predavanje na temu „Diferentovani tiroidni karcinom“. Kikindskim lekarima o pomenutoj temi govorila je profesorka dr Jasna Mihailović, dok je profesor dr Milan Ubavić, vlasnik „Medlab“ laboratorije ukazao na značaj pripreme pacijenata za laboratorijske analize.

Ova bolest javlja se tri puta češće kod žena, nego kod muškaraca, a ukoliko se karcinom štitne žlezde što pre dijagnostikuje šanse za izlečenje su velike.

Više na linku – https://kikindski.rs/strucni-skup-namenjen-kikindskim-lekarima-predavanje-o-tiroidnom-karcinomu/

Preuzeto sa portala – Portal Kikindski

Link – https://kikindski.rs/

Prof. dr Jasna Mihailović – Predavanje – Lečenje diferentovanog tireoidnog karcinoma

Matica srpska i Vojvođanski ogranak

Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva

srdačno Vas pozivaju

na predavanje

Lečenje diferentovanog tireoidnog karcinoma

Prof. dr Jasna Mihailović

Institut za onkologiju Vojvodine,

Vojvođanski ogranak Akademije medicinskih nauka SLD

Četvrtak 25. januar 2024. godine, u 18.00 časova

Svečana sala Matice srpske

Prof. dr Jasna Mihailović i prof dr Milan Ubavić – Karcinom štitaste žlezde. Popodne sa Tanjom. Novosadska Tv

Autor i voditelj – Tatjana Grubač

Emitovano – 14.10.2024.

Ako se dijagnostikuju i leče na vreme, dobro diferentovani karcinomi imaju dobru prognozu a preživljavanje je zabeleženo u preko 95% slučajeva. Preživljavanje bolesnika zavisi od životne dobi, veličine tumora i prisustva inicijalnih regionalnih i udaljenih metastaza.

Rizik za nastanak limfoma je veći u bolesnika sa Hashimotovim tiroiditisom 60-80 puta. Limfomi se javljaju u starijih osoba od 60 do 70 godina starosti, a muškarci oboljevaju oko tri puta češće od žena. Lečenje limfoma obuhvata kombinaciju hemoterapije i zračne terapije, a hirurško lečenje u ovih pacijenata nije indikovano.

Pošto karcinom štitaste žlezde uvek nastaje u nodusnoj strumi, najvažnije je da se ona otkrije na vreme i adekvatno leči.

MALIGNI TUMORI ŠTITASTE ŽLEZDE – ŠTA JE VAŽNO U RANOM OTKRIVANJU?

AKO PRIMETITE ČVOR ILI OTEKLINU NA VRATU JAVITE SE VAŠEM LEKARU.

RANO OTKRIVEN I DIJAGNOSTIKOVAN KARCINOM ŠTITASTE ŽLEZDE JE U VEĆINI SLUČAJEVA POTPUNO IZLEČIV.

AKO PRIMETITE ČVOR ILI OTEKLINU NA VRATU JAVITE SE VAŠEM LEKARU.

Pošto karcinom štitaste žlezde uvek nastaje u nodusnoj strumi, najvažnije je da se ona otkrije na vreme i adekvatno leči.

Štitasta žlezda(tiroidna žlezda) je endokrina žlezda koja se nalazi na prednjoj strani vrata. To je organ u obliku leptira sa dva režnja koja su spojena ismusom i prosečne je težine od 20 do 40 grama. Karcinom štitaste žlezde spada u najčešće karcinome endokrinog sistema i čini oko 2% svih malignih tumora kod ljudi. Godišnja incidenca karcinoma štitaste žlezde već više decenija pokazuje kontinuirani porast.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut, u Srbiji je u 2020.godini registrovano 323 novootkrivenih slučajeva tiroidnih karcinoma, što čini 0,8% od svih novootkrivenih karcinoma u toj godini. Od karcinoma štitaste žlezde u istoj godini umrlo je 72 bolesnika, što čini 0,3% ukupne smrtnosti.

Prema statistici dobijenoj iz 185 država analizom 36 različitih tipova karcinoma za 2020.godinu je procenjen broj od 586.202 novootkrivenih karcinoma štitaste žlezde (tj. 3% od svih novootkrivenih karcinoma) i smrtnost u 43.646 bolesnika sa tiroidnim karcinomom (tj. 0,4% od ukupne smrtnosti od svih karcinoma).

Svako ozračivanje štitaste žlezde ili prednje strane vrata gde se nalazi štitasta žlezda, pogotovo u mlađem životnom dobu, predstavlja veliki rizik za nastanak karcinoma štitaste žlezde.

Preživljavanje bolesnika zavisi od životne dobi, veličine tumora i prisustva inicijalnih regionalnih i udaljenih metastaza.

U Americi je za 2022 godinu procenjen broj od 43.800 novih slučajeva tiroidnog karcinoma (tj. 2,3% od novih slučajeva svih neoplazmi), dok je letalni ishod procenjen u 2.230 ovih bolesnika (tj. 0,4% od ukupne smrtnosti svih neoplazmi).

Etiološki faktori u nastanku carcinoma štitaste žlezde

Kao i kod svih malignih tumora, uzrok nastanka karcinoma štitaste žlezde u većini slučajeva je nepoznat.

U literaturi se pominje nekoliko mogućih uzroka carcinoma

Izlaganje visokim dozama zračenja je jedini dokazan etiološki faktor koji dovodi do karcinoma štitaste žlezde.

Svako ozračivanje štitaste žlezde ili prednje strane vrata gde se nalazi štitasta žlezda, pogotovo u mlađem životnom

dobu, predstavlja veliki rizik za nastanak karcinoma štitaste žlezde.

Nasledni faktori tj. podatak o postojanju nodusne strume i karcinoma u porodici (važno je za papilarne I medularne karcinome).

Deficit joda u hrani i vodi. Papilarni karcinomi su češći u područjima gde postoji dovoljan unos joda (kao što je

slučaj sa Srbijom), dok su folikularni i anaplastični karcinomi štitaste žlezde češći u područjima gde postoji jodni deficit.

Uticaj strumogenih materija (neki lekovi, kupus, kelj,keleraba i karfiol, itd).

Nepoznati uzroci

Histološki tipovi karcinoma štitaste žlezde:

Papilarni karcinom koji čini oko 80 % svih carcinoma štitaste žlezde

Folikularni karcinom koji čini 10 % svih carcinoma štitaste žlezde

Medularni karcinom koji čini 5% svih carcinoma štitaste žlezde

Anaplastični karcinom koji čini oko 3% svih carcinoma štitaste žlezde

Ostali tumori (maligni limfomi koji čine oko 1% I metastatski karcinomi u štitastoj žlezdi koji čine oko 1% svihkarcinoma štitaste žlezde).

Redji oblici malignih tumora štitaste žlezde:

Medularni karcinom

Nastaje iz parafolikularnih ili C ćelija koje se nalaze u tkivu štitaste žlezde. Javlja se u dva oblika:

sporadični i nasledni ili familijarni.

U lečenju ovih karcinoma najvažnija je radikalna operacija koja podrazumeva totalnu tiroidektomiju i resekciju limfnih čvorova vrata.

Pošto ova vrsta tumora ne akumulira jod, lečenje radioaktivnim jodom nije indikovana. Prognoza ovih karcinoma je lošija nego u dobro diferentovanih tumora.

Anaplastični karcinom štitaste žlezde

Ova vrsta karcinoma spada u izuzetno agresive malignitete i obično se javlja u starijih osoba između 60 i 70 godina starosti. Veoma brzo daje metastaze a zračna terapija je jedina opcija lečenja. Prosečno preživljavanje bolesnika je 3-6 meseci od postavljanja dijagnoze.

Limfom štitaste žlezde

Primarni limfomi štitaste žlezde su jako retki. Češći su metastatski tumori u štitastoj žlezdi koji u oko 10% slučajeva nastaju kao metastaza limfoma ili leukemije. Rizik za nastanak limfoma je veći u bolesnika sa Hashimotovim tiroiditisom 60-80 puta.

Dijagnostika karcinoma štitaste žlezde:

 

Lekarski pregled

Ultrazvuk štitaste žlezde i limfnih čvorova vrata

Punkcija čvora tankom iglom uz patocitološku analizu aspirata koja ima visoku dijagnostičku vrednost

Znaci i simptomi:

U početnom stadijumu bolesti, simptomi nisu prisutni i ne može se posumnjati na bolesti. U poodmaklom stadijumu javljaju se sledeći simptomi:

Tvrd fiksiran čvor koji raste brzo

Otežano gutanje

Promuklost

Kašalj

Otok vrata

Otok limfnih čvorova na vratu

Lečenje diferentovanog karcinoma štitaste žlezde

Operativno uklanjanje štitaste žlezde

Postoperativno lečenje radiaktivnim jodom I-131

Trajna supstituciono-supresivna terapija tiroksinom (LT4)

Prof. dr Nataša Prvulović Bunović, doc. dr Ivana Kolarov Bjelobrk, spec. internista onkolog i dr Aleksandar Plzak spec. hirurgije – Tribina o prevenciji karcinoma dojke. Beočin. 22.04.2024.

Povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, u petak, 22.03.2024. održana je tribina u Kulturnom centru opštine Beočin, “Zajedno u borbi protiv raka dojke”.

O načinima prevencije ranog otkrivanja i borbe protiv kancera govorili su:

Prof. dr Nataša Prvulović Bunović, spec radiologije, sub.spec onkologije

dr Aleksandar Plzak spec. hirurgije

doc. dr Ivana Kolarov Bjelobrk, spec. internista onkolog

Tribinu je zaključila dr Ivana Kolarov Bjelobrk, rečima da je svaka maligna bolest izlečiva ukoliko je otkrivena u ranom stadijumu.

Šta je mamografija?

Mamografija je rendgensko snimanje dojki. Dobijen snimak je mamogram. To je najsenzitivnija dijagnostička metoda za rano otkrivanje karcinoma dojke. Mamografijom se može uočiti tumor dok je u početnom, preinvazivnom stadijumu, milimetarske veličine i ne može se napipati.Postoje dve vrste pregleda: dijagnostička i skrining mamografija. Dijagnostičku mamografiju izvodimo kod žena koje imaju bilo kakve tegobe (bol, žiganje, napetost) ili objektivne promene u dojci (čvor koji se može napipati, iscedak iz bradavice, crvenilo ili zadebljanje kože, prisutan čvor u pazuhu).

Skrining mamografija vrši se kod žena koje nemaju subjektivnih smetnji niti objektivnih promena u dojkama. Cilj ovog pregleda je pronalaženje diskretnih i početnih znakova karcinoma dojke.

Prema preporuci Ministarstva zdravlja Republike Srbije, skrining mamografiju treba vršiti između 45. i 69. godine života jednom u dve godine.

Kako se mamografija izvodi?

Uvek se pregledaju obe dojke u dve različite ravni snimanja. Rendgen tehničarka postavlja dojke između dve ploče aparata koje se pažljivo pomeraju i vrše pritisak na tkivo. Cilj kompresije tkiva dojke je dobijanje kvalitetnog snimka, izbegavaju se “greške” zbog pomeranja, a ujedno se smanjuje doza primljenog zračenja.

Samo snimanje dojki traje par minuta. Mamografija koristi jonizujuće (X zračenje). Doze zračenja koju dojke prime prilikom mamografije su na nivou kosmičkog zračenja koje se apsorbuje prilikom višečasovne vožnje avionom.

Brojna istraživanja pokazuju da je korist koju žena ima od ovog pregleda višestruka, a eventualne posledice od primljenog zračenja minimalne.

Ukoliko se pregled vrši pravilno, na kvalitetnom aparatu i ne ponavlja se bespotrebno, tada je rizik od zračenja praktično zanemarljiv.Nema posebne pripreme za ovaj pregled. Savetuje se redovno održavanje higijene i uklanjanje dlačica iz pazušne regije pre odlaska na pregled.

Ne treba koristiti dezodorans, kreme, losione ili talk pred dolazak na pregled pošto mogu stvoriti razne “artefakte” na dobijenom snimku dojki i imitirati postojanje patološke promene. Pre početka snimanja obavezno rendgen tehničarki skrenite pažnju na tegobu koju imate, kao i na određene promene na koži, te i na implantate ako ih imate.

Uvek se pregledaju obe dojke u dve različite ravni snimanja. Rendgen tehničar postavlja dojke između dve ploče aparata koje se pažljivo pomeraju i vrše pritisak na tkivo.

Cilj kompresije tkiva dojke je dobijanje kvalitetnog snimka, izbegavaju se “greške” zbog pomeranja, a ujedno se smanjuje doza primljenog zračenja.

Koliko često da se radi mamografija?

Ukoliko imate bilo kakvih tegoba sa dojkama ODMAH zakažiti pregled. Zavisno od vaših tegoba i godina, radiolog obavlja ultrazvučni ili mamografski pregled.

Može li ultrazvuk zameniti mamografiju?

Ultrazvuk je vredna dijagnostička metoda za pregled dojki, a njegova uloga je da dopuni mamografski pregled. Radiologu služi da bliže okarakteriše prirodu promena uočenih na mamografiji, kao i da pomogne u izvodjenju punkcije ili biopsije dojki. Valja znati da ultrazvuk i ne može zameniti mamografiju u detekciji ranih karcinoma dojke. Ultrazvuk je neškodljiva metoda, može se više puta ponavljati, primarno se izvodi u devojčica, devojaka, trudnica, dojilja ili u sklopu pripreme za vantelesnu oplodnju.

Metodu inicijalno vršimo kod izrazito bolnih dojki, nakon povreda ili u stanjima upale dojki.

Ukoliko mamografija pokaže uredan nalaz, a žalite se na uvećan čvor u pazušnoj jami, tada će ultrazvučni pregled biti sastavni deo pregleda dojki.

Da li je radijacija štetna?

Mamografija koristi jonizujuće (X zračenje). Doze zračenja koju dojke prime prilikom mamografije su na nivou kosmičkog zračenja koje se apsorbuje prilikom višečasovne vožnje avionom. Brojna istraživanja po-kazuju da je korist koju žena ima od ovog pregleda višestruka, a eventualne posledice od primljenog zračenja minimalne.

Ukoliko se pregled vrši pravilno, na kvalitetnom aparatu i ne ponavlja se bespotrebno, tada je rizik od zračenja praktično zanemarljiv.

Kako da se pripremim za pregled?

Nema posebne pripreme za ovaj pregled. Savetuje se redovno održavanje higijene i uklanjanje dlačica iz pazušne regije pre odlaska na pregled. Ne treba koristiti dezodorans, kreme, losione ili talk pred dolazak na pregled pošto mogu stvoriti razne “artefakte” na dobijenom snimku dojki i imitirati postojanje patološke promene.

Pre početka snimanja obavezno rendgen tehničaru skrenite pažnju na tegobu koju imate, kao i na određene promene na koži, te i na implantate ako ih imate.

Šta mamografija može pokazati?

Mamografija može pokazati kalcifikate koji su deo benignog ili malignog procesa. Radiolog se mora izjasniti o njihovom izgledu i ukoliko ima i najmanji stepen sumnje da mogu biti deo nekog zloćudnog procesa uputiće vas na njihovu biopsiju. Mamografijom se mogu uočiti različite senke, zone asimetrije tkiva, poremećaji u strukturi dojke, kao i prisustvo uvećanih limfnih čvorova u pazušnoj jami.

Nije svaka promena u dojci rak. Nema mesta panici dok se ne uradi sva potrebna dijagnostika, uključujući i biopsiju.

Prof. Dr. Jasna Mihailović- NODUSNA STRUMA ŠTITASTE ŽLEZDE

Solitarni tiroidni cvor (ili nodus) predstavlja izraslinu ili otok u normalnoj štitastoj žlezdi. Čvorovi štitaste žlezde su klinicki detektabilni u oko 4–5% ukupne humane populacije. Oni pretežno imaju benigni tok, a predstavljaju rezultat razlicitih patoloških procesa kao što su: adenomi, ciste i degenerativne promene ukljucujuci tiroiditise, edeme, fibrozu, ili krvarenje. U oko 5% slucajeva, u solitarnom cvoru se javlja karcinom i to tri puta cešce kod žena nego kod muškaraca.

Dijagnostika nodusa štitaste žlezde obuhvata:

1. Klinicki pregled

Fizikalni pregled pacijenta može obaviti lekar opšte prakse, specijalista nuklearne medicine ili endokrinolog. Pregled podrazumeva palpaciju štitaste žlezde i vrata. Informacije koje dobijamo odnose se na veličinu, konzistenciju i osetljivost nodusa, njegovu fiksiranost za okolne strukture vrata i zahvaćenost limfnih čvorova (jugulo-karotidne regije ili supraklavikularne regije). Najcešce se palpacijom mogu detektovati nodusi veci od 15 mm. Karcinom štitaste žlezde je suspektan ukoliko su prisutni sledeci znaci: tvrda konzistencija nodusa, njegov iregularan oblik, fiksiranost nodusa za okolne strukture vrata, paraliza glasnih žica i povećani limfni čvorovi.

2. Laboratorijske analize

U cilju ispitivanja funkcije štitaste žlezde, u serumu se određuju tiroidni hormoni (tiroksin – T4 i trijodtironin – T3) i tirostimulantni hormon (TSH). Na osnovu analiza, pacijent se može svrstati u kategoriju eutiroidnog, hipotiroidnog ili hipertiroidnog stanja. Serumski tirostimulantni hormon se određuje kod svih bolesnika sa nodusima i u vecini bolesnika je uredan. Odre_ivanje serumskih antitela, anti-Tg antitela (TgbAt) i antitela na tiroidnu peroksidazu (TPOAt) pomaže u otkrivanju i dijagnozi autoimune bolesti štitaste žlezde. Tireoglobulin nema vrednost u određivanju prirode nodusa i po pravilu se rutinski ne određuje u evaluaciji nodusa. Određivanje serumskog kalcitonina može biti korisno u preoperativnoj dijagnostici nodusa, s obzirom na to da je njegova povecana vrednost detektovana kod većine bolesnika sa medularnim karcinomom.

3. Scintigrafja štitaste žlezde

Konvencionalna staticka scintigrafja štitaste žlezde određuje funkcionalni status nodusa štitaste žlezde

u odnosu na okolno tkivo tiroidnog parenhima. Zbog male prostorne rezolucije gama-kamere, scintigrafjom štitaste žlezde se ne mogu detektovati nodusi manji od 1cm. Nodusi se klasi_kuju prema nakupljanju izotopa na radionuklidnom skenu i to na: hladne (hipofunkcione i afunkcione noduse), tople (funkcione) i vruće (hiperfunkcione).

Karcinom štitaste žlezde se u najvećem broju slucajeva otkriva u hladnim nodusima (10-20%), veoma retko se detektuje u toplim nodusima (oko 4%), dok se u samo oko 2% slucajeva može naci u vrućim nodusima.

Nakon pojave ultrazvuka, scintigrafja se više ne primenjuje kao rutinska metoda u dijagnostici nodusa štitaste žlezde. Danas ona ima znacaj samo u dijagnostici toksicnih (vrućih) nodusa štitaste žlezde.

4. Ultrasonogra_ja i aspiraciona punkcija tankom iglom (FNA – fine needle aspiration)

Ultrazvučna dijagnostika zauzima vodeće mesto u dijagnostici nodusne strume. Primenom ultrazvuka

kod vise od 50% odrasle populacije otkrivaju se tiroidni nodusi. Ova dijagnostika je jednostavna,

brza i laka za izvođenje, bezbolna, nije štetna za pacijenta i ne zahteva pripremu. Ova dijagnosticka

metoda omogućava detekciju nodusa i cista veoma malih dimenzija, od svega par milimetara.

Ultrazvuk se koristi i u evaluaciji regionalnih limfnih čvorova tokom pracenja bolesnika sa DTK, i kao

vodic za punkciju nodusa tankom iglom (FNA).

Ultrasonografija može identi_kovati i sadržaj nodusa, da li je cistican ili solidan. Avaskulni cvorovi sa

uniformnim i pretežno cisticnim sadržajem, najcešce su benigne prirode. Postoji nekoliko ultrazvučnih

karakteristika nodusa na osnovu kojih se može izvršiti predikcija maligniteta nodusa: margine, oblik,

ehogenost, ehostruktura i kalcifkacije. Ono što sugeriše na postojanje tiroidnog carcinoma (ali ga ne dijagnostikuje) je: prisustvo mikrokalcifkacija, iregularne ivice nodusa, proširenost nodusa

izvan granica štitaste žlezde, metastaze u limfnim čvorovima vrata, povecanje obima nodusa u dužinu

u odnosu na njegovu širinu na transverzalnom preseku (izduženi nodusi imaju vecu verovatnocu za

postojanje maligniteta nego širi tj. deblji nodusi), znacajna hipoehogenost nodusa i hipervaskularizacija

nodusa na Dopleru.Na osnovu ultrazvucnih karakteristika nodusa odlučujemo da li je potrebna dodatna dijagnostikaaspiraciona punkcija tankom iglom (FNA – fine needle aspiration) sa citološkim pregledom aspirata. Od dobijenog citološkog nalaza zavisi dalji vid lečenja pacijenta, da li će to biti hirurgija ili periodično pracenje nodusne strume. Benigni nodusi (iz kategorije Bethesda II nakon patocitološke analize aspirata) se periodicno prate ultrazvukom a operišu se u slucaju porasta i kompresije/dislokacije traheje što se dokazuje dodatnom dijagnostikom (RTG traheje, CT/MR vrata). Nodusi suspektni na maligno (kategorija Bethesda IV, V i VI) su indikacija za operativno lečenje a nakon defnitivne  patohistologije se odlučuje o daljem tretmanu. Podaci iz literature pokazuju da osobe sa nodusnom

strumom i Hašimoto tiroiditisom imaju predisponirajuci faktor za nastanak karcinoma. Zato se

u ovih pacijenata mora uraditi detaljna dijagnostika koja uključuje punkciju nodusa sa patocitološkom

analizom koja sa velikom verovatnoćom ukazuje na prirodu nodusa (benignu ili verovatno malignu

prirodu nodusa).

5. Druge vizualizacione tehnike

U multinodusnim strumama i veoma velikim tiroidnim nodusima, standardni rendgen (RTG) vrata

pomaže u detekciji kompresije i devijacije traheje ili suženja njenog lumena.

Kompjuterizovana tomografja (CT) i magnetna rezonanca (MR) korisne su u ispitivanju i proceni

zahvaćenosti medijastinuma, ali nisu u mogucnosti da izvrše diferencijaciju benignih od malignih nodusa.

Ove tehnike nemaju znacaj u preoperativnoj dijagnostici štitaste žlezde i tiroidnih nodusa

MR karakterizacija tkiva štitaste žlezde podrazumeva ispitivanje T1w/T2w-sekvenci i relativnog ntenziteta

signala (IS) patološkog tkiva (u odnosu prema mišicima, masnom tkivu i normalnom tkivu). Magnetna

rezonanca može da okarakteriše cisticni sadržaj u tiroidnom nodusu; nekoloidni sadržaj (nizak IS na T1w

i visok IS na T2w), ili hemoragican i koloidni sadržaj (povecan IS u T1w/T2w). U tumorima, MR jasno vrši

prikaz invazije kapsule, ekstratiroidnu proširenost, invaziju traheje ili jednjaka, kao i invaziju mišica.

U poređenju sa CT, MR ima bolju prostornu rezoluciju. Dodatna prednost je što nema zracenja jer se magnetno rezonantno snimanje odvija u jakom magnetnom polju. Primena vratne zavojnice povecava prostornu rezoluciju aparata i obezbeđuje odlicnu vizualizaciju malih anatomskih detalja kao što su: ivice tumora, pseudo kapsula, krvni sudovi i limfni cvorovi.

Karcinomi štitaste žlezde na postkontrastnim MR snimcima pokazuju znacajno pojacanje signala.

Međutim, MR ne može da izvrši diferencijaciju između benignih i malignih nodusa štitaste žlezde

Preuzmite brošuru – https://www.vojvodina-cancer.org.rs/wp-content/uploads/2023/12/NODUSNA-STRUMA-STITASTE-ZLEZDE-strana-1.pdf

https://www.vojvodina-cancer.org.rs/wp-content/uploads/2023/12/NODUSNA-STRUMA-STITASTE-ZLEZDE-strana-2.pdf