Prof. dr Jasna Mihailović i prof dr Milan Ubavić – Karcinom štitaste žlezde. Popodne sa Tanjom. Novosadska Tv
Autor i voditelj – Tatjana Grubač
Emitovano – 14.10.2024.
Ako se dijagnostikuju i leče na vreme, dobro diferentovani karcinomi imaju dobru prognozu a preživljavanje je zabeleženo u preko 95% slučajeva. Preživljavanje bolesnika zavisi od životne dobi, veličine tumora i prisustva inicijalnih regionalnih i udaljenih metastaza.
Rizik za nastanak limfoma je veći u bolesnika sa Hashimotovim tiroiditisom 60-80 puta. Limfomi se javljaju u starijih osoba od 60 do 70 godina starosti, a muškarci oboljevaju oko tri puta češće od žena. Lečenje limfoma obuhvata kombinaciju hemoterapije i zračne terapije, a hirurško lečenje u ovih pacijenata nije indikovano.
Pošto karcinom štitaste žlezde uvek nastaje u nodusnoj strumi, najvažnije je da se ona otkrije na vreme i adekvatno leči.
MALIGNI TUMORI ŠTITASTE ŽLEZDE – ŠTA JE VAŽNO U RANOM OTKRIVANJU?
AKO PRIMETITE ČVOR ILI OTEKLINU NA VRATU JAVITE SE VAŠEM LEKARU.
RANO OTKRIVEN I DIJAGNOSTIKOVAN KARCINOM ŠTITASTE ŽLEZDE JE U VEĆINI SLUČAJEVA POTPUNO IZLEČIV.
AKO PRIMETITE ČVOR ILI OTEKLINU NA VRATU JAVITE SE VAŠEM LEKARU.
Pošto karcinom štitaste žlezde uvek nastaje u nodusnoj strumi, najvažnije je da se ona otkrije na vreme i adekvatno leči.
Štitasta žlezda(tiroidna žlezda) je endokrina žlezda koja se nalazi na prednjoj strani vrata. To je organ u obliku leptira sa dva režnja koja su spojena ismusom i prosečne je težine od 20 do 40 grama. Karcinom štitaste žlezde spada u najčešće karcinome endokrinog sistema i čini oko 2% svih malignih tumora kod ljudi. Godišnja incidenca karcinoma štitaste žlezde već više decenija pokazuje kontinuirani porast.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut, u Srbiji je u 2020.godini registrovano 323 novootkrivenih slučajeva tiroidnih karcinoma, što čini 0,8% od svih novootkrivenih karcinoma u toj godini. Od karcinoma štitaste žlezde u istoj godini umrlo je 72 bolesnika, što čini 0,3% ukupne smrtnosti.
Prema statistici dobijenoj iz 185 država analizom 36 različitih tipova karcinoma za 2020.godinu je procenjen broj od 586.202 novootkrivenih karcinoma štitaste žlezde (tj. 3% od svih novootkrivenih karcinoma) i smrtnost u 43.646 bolesnika sa tiroidnim karcinomom (tj. 0,4% od ukupne smrtnosti od svih karcinoma).
Svako ozračivanje štitaste žlezde ili prednje strane vrata gde se nalazi štitasta žlezda, pogotovo u mlađem životnom dobu, predstavlja veliki rizik za nastanak karcinoma štitaste žlezde.
Preživljavanje bolesnika zavisi od životne dobi, veličine tumora i prisustva inicijalnih regionalnih i udaljenih metastaza.
U Americi je za 2022 godinu procenjen broj od 43.800 novih slučajeva tiroidnog karcinoma (tj. 2,3% od novih slučajeva svih neoplazmi), dok je letalni ishod procenjen u 2.230 ovih bolesnika (tj. 0,4% od ukupne smrtnosti svih neoplazmi).
Etiološki faktori u nastanku carcinoma štitaste žlezde
Kao i kod svih malignih tumora, uzrok nastanka karcinoma štitaste žlezde u većini slučajeva je nepoznat.
U literaturi se pominje nekoliko mogućih uzroka carcinoma
Izlaganje visokim dozama zračenja je jedini dokazan etiološki faktor koji dovodi do karcinoma štitaste žlezde.
Svako ozračivanje štitaste žlezde ili prednje strane vrata gde se nalazi štitasta žlezda, pogotovo u mlađem životnom
dobu, predstavlja veliki rizik za nastanak karcinoma štitaste žlezde.
Nasledni faktori tj. podatak o postojanju nodusne strume i karcinoma u porodici (važno je za papilarne I medularne karcinome).
Deficit joda u hrani i vodi. Papilarni karcinomi su češći u područjima gde postoji dovoljan unos joda (kao što je
slučaj sa Srbijom), dok su folikularni i anaplastični karcinomi štitaste žlezde češći u područjima gde postoji jodni deficit.
Uticaj strumogenih materija (neki lekovi, kupus, kelj,keleraba i karfiol, itd).
Nepoznati uzroci
Histološki tipovi karcinoma štitaste žlezde:
Papilarni karcinom koji čini oko 80 % svih carcinoma štitaste žlezde
Folikularni karcinom koji čini 10 % svih carcinoma štitaste žlezde
Medularni karcinom koji čini 5% svih carcinoma štitaste žlezde
Anaplastični karcinom koji čini oko 3% svih carcinoma štitaste žlezde
Ostali tumori (maligni limfomi koji čine oko 1% I metastatski karcinomi u štitastoj žlezdi koji čine oko 1% svihkarcinoma štitaste žlezde).
Redji oblici malignih tumora štitaste žlezde:
Medularni karcinom
Nastaje iz parafolikularnih ili C ćelija koje se nalaze u tkivu štitaste žlezde. Javlja se u dva oblika:
sporadični i nasledni ili familijarni.
U lečenju ovih karcinoma najvažnija je radikalna operacija koja podrazumeva totalnu tiroidektomiju i resekciju limfnih čvorova vrata.
Pošto ova vrsta tumora ne akumulira jod, lečenje radioaktivnim jodom nije indikovana. Prognoza ovih karcinoma je lošija nego u dobro diferentovanih tumora.
Anaplastični karcinom štitaste žlezde
Ova vrsta karcinoma spada u izuzetno agresive malignitete i obično se javlja u starijih osoba između 60 i 70 godina starosti. Veoma brzo daje metastaze a zračna terapija je jedina opcija lečenja. Prosečno preživljavanje bolesnika je 3-6 meseci od postavljanja dijagnoze.
Limfom štitaste žlezde
Primarni limfomi štitaste žlezde su jako retki. Češći su metastatski tumori u štitastoj žlezdi koji u oko 10% slučajeva nastaju kao metastaza limfoma ili leukemije. Rizik za nastanak limfoma je veći u bolesnika sa Hashimotovim tiroiditisom 60-80 puta.
Dijagnostika karcinoma štitaste žlezde:
Lekarski pregled
Ultrazvuk štitaste žlezde i limfnih čvorova vrata
Punkcija čvora tankom iglom uz patocitološku analizu aspirata koja ima visoku dijagnostičku vrednost
Znaci i simptomi:
U početnom stadijumu bolesti, simptomi nisu prisutni i ne može se posumnjati na bolesti. U poodmaklom stadijumu javljaju se sledeći simptomi:
Tvrd fiksiran čvor koji raste brzo
Otežano gutanje
Promuklost
Kašalj
Otok vrata
Otok limfnih čvorova na vratu
Lečenje diferentovanog karcinoma štitaste žlezde
Operativno uklanjanje štitaste žlezde
Postoperativno lečenje radiaktivnim jodom I-131
Trajna supstituciono-supresivna terapija tiroksinom (LT4)